Aleksandar II Karađorđević

Aleksandar II Karađorđević (London, 17. jul 1945) starešina je Kraljevske porodice Srbije i bivši jugoslovenskiprestolonaslednik. Sin je jedinac poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II i kraljice Aleksandre.Njegov otac Petar II u vreme njegovog rođenja je bio kralj Jugoslavije, ali je on svoja vladarska ovlašćenja pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčilapreneo na Namesništvo, formirano 20. januara 1945. godine, a monarhija je krajem iste godine od strane komunističke vlasti ukinuta. Od rođenja pa do ukidanja monarhije princ Aleksandar je bio prestolonaslednik Jugoslavije a nakon ukidanja je pretendent. Od 2001. godine živi sa svojom suprugom u Kraljevskom dvoru u Beogradu.

Poreklo Aleksandra je vladarsko i sa očeve i sa majčine strane, ime je dobio po dedi, jugoslovenskom kralju Aleksandru I Karađorđeviću, a isto tako se zvao i njegov deda po majci, grčki kralj Aleksandar. Baba po ocu mu je bila kraljica Marija Karađorđević, rumunska princeza, ćerka rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije koja je bila britanska princeza. Direktan je potomak kraljice Viktorije.

Krštenje Aleksandra izvršio je u Vestminsterskoj opatiji patrijarh Gavrilo, a kumovi su bili britanski kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza Elizabeta.

Odlukom Vlade SR Jugoslavije, 2001. godine, porodici Aleksandra Karađorđevića je ustupljen na korišćenje dvorski kompleks na Dedinju u Beogradu, u kojem i danas žive. Dolaskom u Srbiju, princ Aleksandar je preuzeo ulogu starešine porodice Karađorđević, što je izazvalo protivljenje jednog dela porodice. Takođe je bio u sukobu sa princezom Jelisavetom, ćerkom kneza Pavla zbog spora oko polaganja prava na Beli dvor, ali su sa sahranom Kneza Pavla u Oplencu, Aleksandar II i Jelisaveta pomirili.

Aleksandar venčao se 1972. godine u Viljamanrike de la Kondesa (Villamanrique de la Condesa) (Španija) princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance (rođakom u prvom kolenu bivšeg španskog kralja Huana Karlosa I), iz brazilskog Carskog doma. U tom braku rođena su tri sina:

  • najstariji – princ Petar – rođen 1980. godine u Čikagu, u državi Ilinois, SAD,
  • i blizanci – prinčevi Filip i Aleksandar – 1982. godine u Ferfaksu, u državi Virdžinija.

Ovaj brak je okončan 1983. godine. Drugi brak je sklopio 1985. godine u Londonu sa Katarinom Batis iz Atine. Kum na venčanju bio im je grčki kralj Konstantin II.

 

IMG_4698.JPG

-via wikipedia

Advertisements

Žena kralja Aleksandra Karađorđevića

Marija Karađorđević (rum. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Gota, 9. januar 1900 — London, 22. jun 1961) je bilajugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I Ujedinitelja i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.

Kraljica Marija bila je omiljena u narodu. Savremenici kažu da je ona bila sve što je narod u tom trenutku želeo od vladarke – dobra supruga, požrtvovana majka, vredna domaćica i dostojanstvena kraljica koja je za svakoga imala blagu reč. Rođena je kao treće dete rumunskog kralja Ferdinanda. Rumuni u lukama na Dunavu i dan-danas goste iz Srbije oslovljavaju sa „kuskre“, što se prevodi kao „prijatelju“ i „prijo“, a sve zbog braka njihove princeze Marije i Aleksandra Karađorđevića. Bila je imenjakinja sa svojom majkom, ali je ubrzo dobila nadimak Minjon. Neki kažu da je to zbog toga što je bila ‘slatka kao minjon’. Drugi kažu da je nadimak dobila po nazivu opere koju je njena majka gledala neposredno pre nego što ju je rodila. Pored toga što je bila lepa, reč je bila o veoma obrazovanoj dami – školovala se po najprestižnijim školama, a osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik, a posle udaje i srpski. Malo je poznato da je bila veliki zaljubljenik u automobile, a i prva žena u kraljevini koja je imala vozačku dozvolu. Njenu sreću pomutila su dva događaja – atentat na kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine i beg iz zemlje 1941. Ispostaviće se da se nikada više u Srbiju nije vratila.Na svadbi Aleksandra I i Marije 1922. prisustvovala je i delegacija iz Austrije, iako je pre samo 4 godine naša zemlja bila u ratu sa njom, ali je, sa druge strane, delegaciji Bugarske bio zabranjen dolazak na svečanost. Gledajući spise i račune nailazi se na zanimljiv podatak da su gosti sa svadbe ukrali skoro pola srebrnog escajga koji je bio postavljen. Spomenućemo još da je iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par otputovao na svadbeno putovanje u Sloveniju, na Bled.

Preminula je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su eshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine.

IMG_4695

-via http://www.zabaviste.com

https://zabaviste.com/10-zena-koje-su-vladale-srbijom/

Poredak nasleđivanja srpskog i jugoslovenskog trona

Kraljevina Srbija ukinuta je 1. decembra 1918. kada je proglašena kraljevina Srba,Hrvata i Slovenaca, kasnije kraljevina Jugoslavija od 3. oktobra 1929. koja je postojala do 29. novembra 1945. godine.Porodičnim pravilnikom iz 1930. godine koji je jedini donet regulisano je pravo nasleđivanja srpskog i jugoslovenskog trona. Trenutni pretendent na oba trona je prestolonaslednik Aleksandar II sin jedinac Kralja Petra II Karađorđevića koji je preminuo 1970. godine.

Nasleđe se prenosi u muškoj primogenituri, što znači od oca na najstarijeg sina, sve dok postoji direktna linija nasleđivanja. Ako se direktna linija prekine, načelo primogeniture se ponovo uspostavlja po starešinstvu prvorodstva među braćom poslednjeg Monarha. To znači da redosledu rođenja dece Monarha uslovljava redosled njihovog prava na nasleđe prestola i da po tom načelu ne postoji komponenta izbora niti autonomne volje. U slučaju formalne abdikacije bilo kog člana Kraljevske porodice na njegovo mesto u redosledu nasleđivanja, to mesto automatski pripada sledećem članu Kraljevske porodice po starešinstvu prvorodstva. Izuzetno, ovo se pravilo može i drugačije urediti voljom Monarha koji nema direktnog potomstva.Ako monarh nema muških naslednika, njega će prema ustavu naslediti prvi muški naslednik iz bočne linije dinastije Karađorđević. Ženski potomci nemaju prava nasleđa, i do udaje pripadaju kraljevskom domu Karađorđevića.

IMG_4690IMG_4691 (1)IMG_4692 (2)

-via wikipedia

ISTORIJAT O DINASTIJI KARAĐORĐEVIĆ

Karađorđevići su srpska kraljevska porodica koja je vladala Srbijom i Jugoslavijom. Na vlasti su bili 1804—1813, 1842—1858. i 1903—1945, kada je Jugoslavija postala republika.Osnivač i rodonačelnik dinastije Karađorđevića je vožd Đorđe Petrović – Karađorđe koji je podigao Prvi srpski ustanak (1804). Po propasti Prvog srpskog ustanka (1813), Karađorđe se povukao iz Srbije.Onda je 1815. izbio Drugi srpski ustanak pod vođstvom Miloša Obrenovića i uspostavila se dinastija Obrenovića na vlasti u Srbiji. Posle majskog prevrata (1903) prestala je da postoji dinastija Obrenovića i na vlast je pozvan Aleksandrov sin, Karađorđev unuk Petar. Kraljevina je zvanično ukinuta 1945. godine, a kraljevska porodica je bila u izbeglištvu. Sin kralja Petra II, princAleksandar, došao je sa suprugom 2001. godine u Srbiju i žive u dvoru na Dedinju.

Krsna slava doma Karađorđevića je „Sv. Andrija Prvozvani“. Do 1890. godine krsna slava Karađorđevića bila je „Sv. Klimentije“. Prestolonaslednik Petar je promenio slavu nakon smrti supruge Zorke, jer je verovao da mu donosi nesreću. Izabrao je novu slavu „Sv. Andriju“, u spomen dana kada je njegov otac knez Aleksandar 1858. godine bio svrgnut sa prestola. Držao se reči svoga oca izgovorene tada: „Sveti Andrija nas je proćerao, Sveti Andrija će nas i dovesti na presto“.

Mauzolej Karađorđevića je na Oplencu kod Topole.

Imovinu Karađorđevića komunistička vlast je oduzela 1947. godine.

IMG_4693IMG_4694

-via wikipedia